ДРУМОМ ХОДИШ, ВОДОМ БРОДИШ

Било је то време када су се обичаји много разликовали од данашњих.Родитељи моје прабаке су већ били уговорили њену удају па је она са нестрпљењем ишчекивала да види свог будућег мужа.Сузе су јој полако текле док је размишљала о томе како ће он изгледати и да ли ће је тући ,јер су тада неки мушкарци тукли своје жене када их не слушају.Њена венчаница је изгледала другачије него данашње.Била је то најраскошнија ношња коју су имали у кући.Уместо накита око врата висиле су јој дукати који су означавали из колико богате породице долази.Дошли су по њу коњима.Села је на једног и кренула.Није могла да се смири размишљајући о будућем мужу.Када је стигла изненадила се.Он је за њу био најлепши на целом свету, а богами и она за њега.Истог трена су се заљубили једно у друго.То је заиста задивљујуће.

Да ли и ви знате о некадашњим свадбама?
Ања и Немања